Насловна

О нама

Републичка смотра

Међународна смотра

Галерија Музеј

Чланови Контакт

       

   

УДРУЖЕЊЕ
ЛИКОВНИХ
ПЕДАГОГА
СРБИЈЕ

Најаве

Стручни текстови

Публикације

Документи

Сарадња

Контакт

 

 

О нама

  

   Удружење ликовних педагога Србије основано је као Друштво наставника цртања 1921. године. Оснивачи су били Војислав Стевановић, Симеон Роксандић, Мара Јелесић, Милица Чађевић, Бора Стевановић и Миодраг Петровић. Седиште је било у Београду. Током година друштво је имало успоне и падове, а најчешће је зависило од државних институција (Министарство просвете) до 1941. године. Нема података о деловању друштва у време рата. У послератном периоду појавила се група младих ликовних стваралаца - ликовних педагога који су амбициозно и стручно покренули процес усавршавања и трансформацију наставе цртања у наставу ликовног васпитања. Носиоци тих активности били су Богомил Карлаварис, Хакија Куленовић, Бранко Ружић и Милан Мијачевић. Значајну помоћ им је пружао Миодраг Протић тада запослен у Министарству просвете, науке и културе, затим Михил Беренђија запослен у Републичком заводу за основно образовање и образовање наставника. У организацији савезног савета за васпитање и бригу о деци Југославије организовано је саветовање о настави цртања у Вогошћи код Сарајева која се те 1958. године трансформише у наставу ликовног васпитања. Републичка удружења па и Удружење ликовних педагога Србије поред Министарства просвете били су носиоци свих тих активности у вези унапређивања наставе ликовног васпитања. Поред Богомила Карлавариса, Хакије Куленовића и Бранка Ружића својим идејама и радом истицали су се још Игор Белохлавек и Милован Арсић из Србије, затим Јосип Роца из Загреба, Добривоје Бељкашић из Сарајева, Зоран Дидек из Словеније, Ванчо Георгијевски из Скопља и Мило Павловић из Црне Горе. Већ 1963. године указује се потреба за изменама и допунама планова и програма ликовног васпитања. Посебно велико ангажовање је било од 1977. до 1984. године када се организује јавна расправа у сарадњи са Републичком просветно-педагошком службом о концепцији Југословенског програмског језгра и промене назива ликовног васпитања у назив ликовна култура. На тим пословима посебно су били ангажовани Здравко Милинковић, Емил Роберт Танај, Бранислав Вулековић, Слободан Бодулић, Милан Соларов, Вјекослав Ћетковић, Обрад Јовановић, Василије Перевалов, Витомир Лекић и Славко Шћепановић, а као чланови комисије Просветног савета Стојан Ћелић, Милица Стевановић, Лазар Трифуновић, Бата Петковић, Миодраг Јовановић, Драган Булатовић и Здравко Вајагић. Значајно је поменути и то да су у периоду од 1963. године до 1980. године удружење водили као председници Иван Табаковић, Михаил Беренђија и Чедомир Милошевић, а од 1980. до 2013. Бранимир Жабаљац, Шекуларац Шефкет, Саво Шатлан, Слободанка Матковић, Спасоје Папић, Маринко Марковић и Братислав Савић.
      Поред поменутих активности удружење је подржало оснивање Центра за ликовно васпитање деце и омладине Војводине у Новом Саду. Центар су водили Милан Мијачевић, Милица Спасојевић, Коста Катић, а сада активно у њему ради Ева Феди. Учествовало је у организацији Југословенских и међународних изложби и зимских школа ликовних педагога. Последњих петнаест година редовно организује Републичке смотре ученичког ликовног стваралаштва у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Подржало је и учествовало у организацији Регионалног конгреса INSEA у Новом Саду 1974. године када је Богомил Карлаварис био председник регионалног комитета INSEA за Европу и Северну Африку. Удружење ликовних педагога Србије сарађивало је у раду председништва Савеза ликовних педагога Југославије у периоду 1976. до 1980. године (Богомил Карлаварис - председник) и у периоду 1987. до 1990. године (Здравко Милинковић председник).

 Удружење ликовних педагога Србије, Француска 26, Београд, udruzenjelikovnihpedagoga@gmail.com